Гистав Курбе (франц. Gustave Courbet; Орнан, 10. јун 1819 — Тур де Пеј, 31. децембар 1877) је био највећи представник реализмау сликарству и дао је печат целом покрету. Он је рекао: „Ја не сликам анђеле, јер их не видим“, чиме негира машту и интуицију, већ користи искључиво оно што види, и онако како види. По њему је сврха реализма да укаже на социјалне неправде које трпе сељаци и радници, а не да приказује историјско сликарство које је било на првом месту у хијерархији Академије. Ради велика монументална платна на којима су анонимни сељаци и радници, људи са дна друштвене лествице који никада до тада нису били вредни пажње. Он је сликар своје епохе, само оног времена у коме живи. До тог момента уметници идеализују природу, али реалисти, напротив, сликају трауматичне и баналне ситуације. Оптужују га да уводи естетику ружног. Слике Густава Курбеа су у потпуној супротности у односу на владајуће стандарде сликарства. Тада се први пут раздвајају званични ставови Академије и они незванични. 1855. године је требало да Париз постане центар светске излобе. Густав Курбе је донео 40 слика комисији и они су све одбили. Онда је направио поред изложбе мали павиљон и унутра је изложио сва та дела. На свим својим малим сликама, Курбе је присутан. Једно од најпознатијих дела Густава Курбеа је Туцачи камена , које је нажалост уништено. Идеолошки је најпровокативније. Старац и дечак припремају камен за пут, што нам говори о положају друштвених слојева и њиховој безизлазној ситуацији. Старац је почео са тешким радом још као младић, и читав живот ради напорно, без могућности да напредују. Показује да се не може напредовати у друштву, да ма колики труд уложили људи неће променити свој положај.
Нема коментара:
Постави коментар