Оноре Домије (франц. Honoré Daumier; Марсеј, 26. фебруар 1808. — Валмандоа, 10. фебруар 1879) био је француски графичар,сликар, вајар и најзначајнији карикатуриста 19. века. Оснивач је сатиричних недељника “La Charicature” и “Le Charivarim” у којима је неколико деценија објављивао бритке карикатуре критикујући политичко-социјалну стварност и друштвене догађаје у Француској. Већину живота провео је стварајући у Паризу, а као сликар и вајар био је самоук, што га није спречило да постане један од водећих уметника реализма.Домије је рођен у Марсеју као син Жан-Батист Луј Домијеа и Сесил Катрин Филип. Породица се 1816. преселила у Париз. Млади Домије је у младости показивао неодољиву тежњу уметничкој професији, коју је његов отац желео да потисне па га је запослио као свог потрчка, а касније књижара. 1823. године је примљен у Швајцарску академију, а успут се бавио литографијом.
Године 1822. почео је образовање код једног од ученика Жака Луја Давида. Након краткотрајног бављења делима Рубенса иТицијана, Домије се претежно посветио новој техници литографије која је била његово главно изражајно средство. Прву пажњу јавности скренуо је својим карикатурама за сатиричне часописе La Caricature (забрањен 1837) и Le Charivari. За Le Charivari је израдио око 3.400 литографија и многобројне дуборезе, као и друштвене сатире на рачун политичког и малограђанског живота. Његова заслуга је у томе што је карикатуру уздигао у ранг самосталне уметничке форме. Његове слике и пластике говоре о политичкој и судској корупцији. Међутим, он је приказивао и свакодневицу људи, као и библијске мотиве и мотиве из књижевности (углавном из дела Молијера). Слабљење вида које је од 1872. водило ка слепилу омело је његово стваралаштво, али су се о њему старали његови пријатељи из Барбизонске школе.Домије је био самоуки сликар и већином је сликао мање формате негујући ликовни израз који је примеренији његовим литографијама, а у сликама се показао као иновативан и прогресиван. У крајњој редукцији ликовног израза, шкртом палетом, контрастима тамних и светлих маса, сликао је дирљиве сцене патњи пучких ликова или ликова по књижевним предлошцима, историјских или друштвених догађаја.
У истом маниру моделовао је експресивне, често полихромиране, карикатуре политичара и портрете француских књижевника (Балзак). Представио је Луја Филипа , тадашњег владара као крушку (Луј Филип био је безобзирни, дебели тиранин). Домије је ради тог цртежа провео неколико месеци у затвору. Слика Вагон треће класе је његово најпознатије дело. Тада су возови били јако важни, мада спори и бучни. Домије приказује неквалификовану радну снагу, путнике у возу. Ту су радници, преваранти, али у првом плану је старица са корпом са пијаце, дечак и млада жена са бебом. Дивна целина која нас асоцира на Богородицу са светом Аном, прилагодио је ову иконографску сцену. Градио је фину пирамиду од ликова, у неколико планова (различито окренути људи). Показао је да се нове теме морају приказати на нови начин : нема линеарне ни ваздушне перспективе, јавља се сликање по плановима.
Нема коментара:
Постави коментар